Veliki petak je jedan od najtužnijih dana u hrišćanstvu i taj dan ne zvone zvona, tiho se priča i prakticira se gladovanje. Veliki petak je dan koji se provodi u strogom postu i bez ikakvih proslava, bez obzira da li su se pridržavali velikog Vaskršnjeg posta.
Blagdansko slavlje i neradni dani za većinu počinju baš na Veliki petak, ali to nije razlog da se taj dan veselite i da jedete obilno i mrsno. Po kanonu, na stolu može biti samo hrana spremljena isključivo na vodi i to: bareno povrće, svježe ili suho voće i povrće, kao i kruh, med i bareni pirinač.
Mnogi griješe kada misle da su tog dana dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mlijeka, jer sadrže ili ulje ili margarin. Nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.
U većini domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krumpir salatu prelivenu uljem, što po pravoslavnom kanonu nije prikladno.
Posebno ne valja soliti hranu, jer se smatra da se tako dodatno „sipa so na Isusove rane“. Prilikom jela, također, ne bi trebalo koristiti vilicu i nož.
Budući da je Uskršnji post izuzetno strog, vjernici koji se striktno pridržavaju njegovih pravila, trebalo bi na Veliki petak da se uzdržavaju od hrane i pića sve do zalaska sunca. A ovog običaja oslobođeni su samo djeca, trudnice i bolesni.
Svećenici napominju da post u pravoslavnom hrišćanstvu ne predstavlja samo uzdržavanje od određene vrste hrane, već i od svakog oblika grešnih djela, pomisli i želja.
