Na društvenoj platformi Mete, popularnom Facebooku pokrenuta je stranica „Lav- Dnevnik jednog autiste“, na kojoj je s javnosti priče krenuo dijeliti Laris Bešić. Ovaj mladi Vitežanin, itekako je pozitivno prihvaćen u lokalnoj zajednici pa i šire, a unatoč dijagnosticiranom autizmu Laris je vrijedan član zajednice gdje je završio srednjoškolsko obrazovanje te se s uspjehom bavi karateom i nastupima u lokalnoj folklornoj sekciji.
Kako je njegovo predstavljanje izazvalo simaptije javnosti ovim putem ga u nastavku prenosimo te predlažemo da pratiti ovu stranicu te bude u toku s ostalim objavama.
„Moje ime je Laris Bešić. Dobio sam i nadimak Lav. Ne znam točno kada i kako sam dobio taj nadimak, ali mislim da ima veze sa crtanim filmom Kralj lavova. Puno sam gledao taj crtani dok sam bio mali, toliko puno da su mi roditelji nekada i branili. Najdraži lik iz tog filma mi je Simba. Nekako je poput mene. Ima tu još nekih likova koje volim, iz tog filma. Recimo Timon i Pumba. Oni su prilično veseli tipovi, stalno nešto pjevaju i smiju se. Eto tako sam ja valjda dobio i taj nadimak. Sviđa mi se i ne bi htio imati neki drugi“, započinje svoje predstavljanje mladi Vitežanin.
„Ja imam 20 godina i živim u Vitezu. To vam je u Bosni i Hercegovini. Jedan mali grad koji se meni baš sviđa jer nema puno buke i gužve. Buku i gužvu baš ne volim. Čine me nervoznim i tada se baš ne snalazim najbolje. Rekoh da živim u Vitezu, ali nisam rekao s kim. Imam lijepu obitelj koju pored mene čine moji roditelji Samra i Damir i sestra Ema. Oni su moja velika podrška i uvijek su tu za mene. Posebno kada trebam nešto novo naučiti ili kada imam nekih problema. Ja sam završio osnovnu i srednju školu u Vitezu, a dodatno i glazbenu školu. O tome ću vam pričati neki drugi put.
Za mene kažu da imam autizam. Ja baš i ne znam šta to znači u potpunosti. Ne znam ni kako sam to dobio i od koga. Možda mi je to neko donio kao poklon. Ne znam. U svakom slučaju taj autizam, za koji ne znam kako je došao, čini me nešto drugačijim. Imam drugačije ponašanje, bar su mi tako rekli. Ja mislim da je moje ponašanje u redu. Ali istina je da ponekad imam problema sa razumijevanjem nekih situacija i da baš ne znam reagirati kako treba ili kako drugi misle da treba. Također, nekada mi je teško kazati kako se osjećam i prepoznati kako se drugi osjećaju. To često utiče na mene i na druge ljude, posebno na one koje volim i koji su mi dragi, ali i na one koji mi nisu dragi i koje ne volim. Nekada mi je teško sklapati prijateljstva jer nisam siguran kako bi to uradio. Ja volim da imam puno prijatelja, ali nekada, nije mi baš jasno zašto, neki ljudi ne žele da budu prijatelji sa mnom. Možda me se boje, ili im se ne sviđam. Ne znam. Taj moj autizam me prati od kada sam bio mali. Rekli su mi roditelji da su mi s nepune tri godine doktori utvrdili da sam autističan. I isto su mi rekli da me oni vole baš takvog sa tim autizmom“, naveo je Laris Bešić.
