Miroslav Ćiro Blažević progovorio je o borbi s karcinomom prostate, koji mu se vratio u 87. godini.
Ćiro je ranije otkrio da mu se pojavio recidiv karcinoma koji je okupirao nove prostore. “Proširio se na limfne žlijezde. Prostata koju su mi izvadili bila je žarište”, rekao je ranije za Index.
“Gotovo je sigurno da ne bih doživio tako duboku starost da sam drugačije nego zdravo živio. Došao sam tu da kažem istinu, jer sve drugo bi moglo tebe povrijediti, a ti to ne zaslužuješ. Nisam pazio nikad na prehranu. Nikada! Ne pijem, pite jedem, sarmu jedem, ali nikad nisam, tako reći, kap popio alkohola jer otac je moj za pet generacija pio”, rekao je Ćiro.
Dodao je i kako ga muči tonus mišića nogu te da mu je korak postao nestabilan i da se napreže dok hoda.
“Donedavno sam vježbao, a onda sam shvatio da ne mogu više. I to hendikepira u mnogočemu, ali se sjetim svoje starosne dobi i znam da se čak moram čuvati i od rekreativnih aktivnosti”, dodao je.
Kazao je kako ga unatoč svemu ništa ne boli, osim jedne pomisli.
“Ne boli me ništa, osim moje prve misli – jesam li to još živ? I onda hvala Bogu sa stanovitim poteškoćama se dignem, i čim se malo razradim, onda sam pokretan i sretan”, otkrio je.
Objasnio je i kako je doznao za dijagnozu prvi put kada mu je postavljena.
“PSA je bio visok. I onda sam išao u Ženevu na biopsiju i tamo su, naravno, konstatirali da sam pozitivan. U Innsbrucku mi je profesor rekao: ‘Vaša je tako velika da je moramo…’ I tako sam izvadio prostatu”, našalio se.
“Da mogu vratiti vrijeme, ne bih izabrao operaciju, nego zračenje”, dodao je.
Otkako je operiran, redovito se kontrolirao, no karcinom se nažalost vratio.
“Idemo na preglede, rodila se četiri nova. To je nešto što nije uobičajeno, tako da sam u mom velikom optimizmu i pesimist jer je evidentno da se on ovaj put ne šali sa mnom. Otišao je na kosti, otišao je na koljena, i tako”, rekao je.
“Daj mi samo jednu. Jednu godinu, jednu godinu. Ona je tako u ovoj dobi dugačka. I to je da me ništa ne boli. Oni ljudi koji imaju vrlo nizak stupanj tolerancije bola, što je kod mene, jako se plašim kad me zaboli, evo ga, krenulo je. Da mi je potrčati. Samo da mi je još jedan put potrčati, a ne mogu”, zaključio je.